НАТО бомбардовање Југославије

НАТО бомбардовање је било војна акција против Савезне Републике Југославије (СРЈ) у рату на Косову. Операција је укључивала ваздушне нападе и бомбардовање које је почело 24. марта 1999. године и завршило се 10. јуна 1999. године. Оперативни кодекс НАТО-а званично је познат као операција савезничких снага. Бомбардовање се није зауставило све док се две стране Београда и косовски Албанци нису договориле да се југословенске оружане снаге повуку са Косова и то је довело до стварања Мисије привремене администрације Уједињених нација на Косову (УНМИК) која је започела мисију. мировних операција на Косову.

Историјска позадина

Косово је доживјело угњетавање организовано од стране државе након што је одбачена његова потрага за самоуправом. Телевизија на албанском језику, новине и радио су ограничене и затворене 1990-их. Ово је уследило након отпуштања косовских Албанаца који су радили у институцијама и јавним предузећима. Универзитет у Приштини је распуштен 1991. године, а касније у септембру исте године када је почела нова школска година, наставницима косовских Албанаца је забрањено да приступе школским просторијама, што је присилило ученике да раде кућне студије. 1996. године формирана је Ослободилачка војска Косова која је водила отпор против Београда. Сукоби између двије стране избили су 1998. године. То је резултирало потписивањем споразума НАТО-а касније те године, који је требао окончати борбу, али је тај споразум прекинут и борба се наставила два мјесеца касније. НАТО је одлучио да формира војне мировне снаге које би могле зауставити борбе у јануару 1999. након убиства 45 косовских Албанаца. У марту исте године, преговори о инсталирању спољних мировних снага су прекинути када је Југославија одбацила ту идеју. То је натерало НАТО да инсталира мировне снаге против своје воље.

Циљеви операције

Након састанка одржаног у сједишту НАТО-а 12. априла 1999. године, организација је успоставила циљеве у рјешавању сукоба на Косову. Њихов примарни циљ био је окончање војне акције двију странака и окончање борбе. Други циљеви НАТО-а били су повлачење свих полицијских и војних снага са Косова, стављање мировних снага УН на Косово, предвиђање безбедног повратка избеглица и расељених лица и успостављање политичког оквира за Косово који би био у складу са међународним правом.

Шта се догодило током операције?

Југословенска влада је 23. марта 1999. године на својој националној телевизији објавила ванредно стање и тврдила да су снаге НАТО-а запретиле да ће их напасти. Влада је одредила трупе и уложила много средстава да се укључи у рат. Јавиер Солана, генерални секретар НАТО-а, упутио је врховном савезничком команданту да започне ваздушну операцију у СРЈ, а бомбардовање је почело наредног дана. НАТО је у кампањи бомбардовања искористио 1.000 авиона. Прва група која је бомбардовала Београд била је шпанска авијација. НАТО војска је наставила да напада југословенске војнике на терену, као иу ваздуху. У априлу те године бомбардовани су етнички Албанци који су били употребљени као штитови од стране југословенских снага. У мају је кинеска амбасада у Београду грешком бомбардовала НАТО када су гађали југословенску војску. Након тога је услиједило извињење и НАТО и Сједињене Државе за Републику Кину. Бомбардовање је суспендовано 10. јуна 1999. године, када је југословенска влада пристала да повуче своје снаге са Косова, а рат се завршио 11. јуна.

Исход операције

Хуман Ригхтс Ватцх је известио да је присуствовало неколико стотина цивила. Војне снаге НАТО-а претрпјеле су мање штете, а једина је била авионска несрећа у ноћној мисији у Албанији.

Југословенска влада је тврдила да је бомбардовање изазвало економски губитак од 100 милијарди долара. Операција је такође довела до повлачења југословенских снага са Косова и то је вратило мир када су Уједињене нације политички надзирале Косово.

Критике

Амнести интернешенел је известио да су НАТО снаге намерно циљале цивиле, али је НАТО одбацио овај извештај. Други су такође оптужили НАТО да преувеличава жртве како би оправдао своје бомбардовање. Било је критика из Москве да је кампања кршење међународног права.