Шта је Афричка банка за развој?
Под акронимом АфДБ, Афричка развојна банка је финансијска институција која је створена за финансирање развојних потреба афричких земаља, посебно оних у развоју. Кроз обезбјеђивање јефтиних кредита и грантова за финансирање програма јавно-приватног партнерства, банка има за циљ смањење сиромаштва, побољшање животног стандарда и промовисање друштвеног и економског развоја у Африци.
Оснивање
Афричка развојна банка рођена је као резултат националистичког осјећаја који је захватио афрички континент. Колонијалне силе давале су независност својим колонијама на континенту, а нове земље су се удружиле да би оформиле Организацију афричког јединства 1963. године кроз двије повеље. Друга повеља је поставила темеље за формирање банке која би служила цијелом континенту. 1. јула 1966., двије године након ступања на снагу Повеље, АфДБ је почела са радом из сједишта у Абиџану, Обала Слоноваче.
Манагемент
Одбор извршних директора задужен је за вођење послова банке, као што је издавање зајмова и грантова. Директори су представници држава чланица и обично су министри финансија. Свака чланица има привилегију гласачке моћи која је одређена величином њиховог удјела, што значи да постоје земље које имају више моћи од других. Афричке државе чланице имају 60% гласачких права, док не-афрички чланови одбора имају 40%. Управни одбор се састаје једном годишње у мају како би одлучио о лидерству, стратегији и пословима органа управљања. Садашњи предсједник АфДБ-а је др. Акинвуми Адесина.
Ентитети
Ентитети АфДБ су Афрички развојни фонд и Нигеријски фонд.
Афрички развојни фонд
АДБ је почео са радом 1974. године и одговоран је за стављање на располагање финансијских средстава за развој за земље које нису у могућности приступити таквим средствима из АфДБ-а. 24 афричке земље и АфБД формирају АДБ и њиме управља одбор директора. Средства за постизање циљева добијају се од неафричких чланова, од којих су неки највећи акционари. Велика Британија (14%), Сједињене Америчке Државе (6, 5%) и Јапан (5, 4%) заједно имају највеће радне удјеле.
Нигеријски фонд
Нигеријски фонд је иницијатива Нигерије због 9% учешћа, што је највећи међу афричким државама чланицама. Почевши од 1976. године, нигеријска влада је уложила више од 80 милиона долара у фонд и требало би да помогне развој веома сиромашних афричких земаља. За разлику од кредита од стране АДБ-а који немају камате, камата од 4% се наплаћује на датим кредитима плус рок отплате од 25 година након пет година грејс периода.
Прекретнице и достигнућа
АфДБ и њени ентитети били су кључни у исплати укупно 47, 5 милијарди долара који су отишли у више од 2.000 операција широм Африке. Неке од операција се не односе само на потрошњу инфраструктуре, већ и на програме који потичу борбу против пандемије ХИВ / АИДС-а, између осталог. Политичка нестабилност у Обали Слоноваче је присилила привремено премјештање сједишта у Тунис 2003. године, али се након тога вратила у Абидјан 2013. године. Банка је такођер задржала своју јединицу рачуна која је КСУА 965.
