Шта је Брекит?

Брекит, комбинација "британског" и "излазног", је потез за повлачењем Уједињеног Краљевства из Европске уније (ЕУ). На референдуму одржаном 23. јуна 2016. године, отприлике 51, 9% бирача који су учествовали гласали су за УК да напусти Европску унију. На изборима је изашло 72 одсто бирача. Парламент је 29. марта 2017. године позвао на члан 50 Уговора о Европској унији који је званично почео процес повлачења.

Када је Велика Британија приступила ЕУ?

Европска унија (тада позната као Европске заједнице) основана је потписивањем Паришког уговора 1951. године од стране Белгије, Француске, Италије, Луксембурга, Холандије и Западне Немачке. Уједињено Краљевство се пријавило за придруживање Европским заједницама 1963. и 1967. године, али је француски предсједник де Гаулле ставио вето. Након што је предсједник де Гаулле предао своје мјесто 1969. године, Велика Британија је успјешно примијењена, а Уговор о приступању потписао је британски премијер Хеатх у сијечњу 1972. године. придружила се Европској заједници званично 1. јануара 1973., заједно са Ирском и Данском. Године 1993. створени су критеријуми из Копенхагена да би се одредили критерији које земље морају испунити да би се придружиле ЕУ.

Када је почела кампања ЕУ за борбу против сиромаштва?

Опозициона радна странка оспоравала се на опћим изборима 1974. године са обећањем да ће поново преговарати о условима Уједињеног Краљевства о чланству у Европским заједницама и референдуму о чланству у Европским заједницама. Након њихове побједе, 1975. године одржан је национални референдум, али упркос кључној подјели на радној странци, све остале странке и новинари подржали су чланство у ЕК. Дана 5. јуна 1975., отприлике 67, 2% британских бирача гласало је за боравак у Европским заједницама. Референдумска партија под водством Сир Голдсмитха учествовала је на опћим изборима 1997. године на обећању да ће одржати референдум како би разговарали о природи односа између Уједињеног Краљевства и ЕУ, али су изгубили.

Брекит Референдум

Референдум је првобитно назвао премијер Давид Цамерон. Иако је раније одбацио идеју о Брекитовом референдуму већ 2012. године, под притиском других владиних званичника, Цамерон је у јануару 2013. објавио да ће се референдум одржати до краја 2017. године. Цамерон, лидер конзервативне странке, желео је да Велика Британија остане део реформисане Европске уније са преговорима о чланству. Камерон је најавио своју оставку 24. јуна 2016. године, на дан објављивања резултата референдума.

Брекит Референдум Ресултс

Дана 23. јуна 2016. године одржан је референдум о судбини Уједињеног Краљевства као чланице Европске уније. Референдум, под називом "референдум о чланству Уједињеног Краљевства у Европској унији", питао је: "Да ли Велика Британија треба да остане чланица Европске уније или да напусти Европску унију?" Са 51, 9% за повлачење из ЕУ, члан 50 Уговора о ЕУ Европска унија је позвана 29. марта 2017. године, почевши са двогодишњим процесом повлачења који је популарно познат као Брекит. Због тога је Велика Британија прва земља која је напустила ЕУ.

Због изузетно блиског резултата (51, 89% Остави наспрам 48, 11%), петицију је потписало преко 4 милиона људи који су позвали на други референдум. Идеја коју је влада на крају одбацила 9. јула 2016. Дана 13. јула 2016., Тереза ​​Мај је заменила Камерона као лидера Конзервативне партије и британског премијера. У мају, влада Велике Британије позвала се на члан 50 Уговора о Европској унији и званично је започела процес повлачења Велике Британије из ЕУ.

Брекит Дате

Брекит је требао бити одржан 29. марта 2019. године, двије године до дана након што се позвао на члан 50. \ т Будући да Вијеће ЕУ и влада Велике Британије нису успјели постићи споразум о повлачењу, рок је продужен до 31. октобра 2019. године. Са својим Брекитовим споразумом поражен је више пута у Парламенту, а Маи је објавила своју оставку 24. маја 2019. године, 7. јуна 2019. године. Несигурност око Брекита имала је различите утицаје на британску економију. Међународна трговина је смањена док је стопа инфлације у Великој Британији порасла. Дугорочно гледано, економисти предвиђају губитак БДП-а високи на 4, 5%. Брекит је такођер оставио неизвјесност о будућности британске пољопривредне индустрије.