УНЕСЦО светска баштина у Бангладешу

Бангладеш, нација на индијском потконтиненту, са 166 милиона становника, има два значајна вјерска објекта, као и подручје биолошке разноликости које је УНЕСЦО уврстио на листу свјетске баштине. Две туристичке дестинације, рушевине будистичке Вихаре у Пахарпуру и историјски град џамије Багерхат, наведене су као културне локације светске баштине у Бангладешу. Сундарбанс је проглашен природним светским наслеђем у земљи.

Хисториц Москуе Цити оф Багерхат

Град џамије у Баргехату се налази тамо где се сусрећу ријека Брахмапутра и Гангел. Град је уписан као светска баштина 1985. године. Град је основао Улугх Кхан Јахан, рођен у Турској, у 15. веку и изграђен је од цигли. Форбес категоризира град као један од петнаест изгубљених градова свијета. Град је туристичка дестинација, а неке од његових некадашњих грађевина укључују 360 џамија, маузолеја, путева, мостова и других јавних зграда изграђених од печене цигле. Међутим, град је био у рушевинама након смрти оснивача Улукх Кхан-а. Музеј Багерхат налази се поред џамије са шездесет стубова и садржи керамичку и украсну циглу. Зид у западном делу џамије са девет купола окренут је према Меки, религиозном ходочаснику у средишту религије за муслимане.

Рушевине будистичког Вихара у Пахарпуру

Овај локалитет светске баштине, који је 1985. године уписао УНЕСЦО, налази се на југозападу земље и изграђен је од стране Дхармапала Викрамсхила између 770.-810. У бази су шездесет камених скулптура које сведоче о систему веровања хиндуизма и то је највећи будистички манастир који је у то време изграђен. Има јединствене карактеристике као што су спољашњи зидови украшени декоративном теракотом, под утицајем хиндуизма, џаинизма и будистичке уметности. Подручје је под заштитом владе и њиме управља локална канцеларија. Одјел за археологију бави се аспектима управљања и очувања. Рушевине играју значајну културну улогу јер су статуе пронађене на том подручју стални подсјетник на културу локалног становништва. Дизајн је био под утјецајем култура све до Индонезије.

Сундарбанс: Абоде Оф Тхе Роиал Бенгал Тигерс

Сундарбанс је мангрова шума, која је отприлике 140.000 хектара у делти Гангеса и Мегхне у Бенгалском заливу. Године 1987. уписана је у УНЕСЦО као природна баштина. Има јединствене карактеристике као што су муљевити и плимни водени путеви. Сундарбан се налази на југозападу Бангладеша и међународно је признат за постојање мангровске флоре и фауне на копну и води. Има око 260 различитих врста птица, Бенгал Тигер; једина породица мачака која је скоро инстинкт, и чувени индијски питон.

Сундербанс врсте привлаче туристе широм света. Они долазе да спроводе научна истраживања, као и да посматрају различите врсте биљака и животиња. Конзерваторски напори се спроводе како би се Сундарбани заштитили од илегалног лова и других људских активности као што је пољопривреда. Влада је усвојила закон који штити екосистем и одржава биодиверзитет. Иако је туристички сектор погођен непроходним путевима, у току је неколико мјера, укључујући улагања у инфраструктуру. Иако постоје напори за заштиту, топографија региона и непријатељски терен и међународна граница отежавају праћење и контролу криволова и сече дрвећа мангрова. Резерват "Сундарбан Тигер" се такође суочава са бројним изазовима у управљању лутајућим тигровима, а извјештаји о сукобима између људи и тигрова су чести.

УНЕСЦО светска баштина у Бангладешу

УНЕСЦО светска баштина у Бангладешу	Година уписа; Тип
Хисториц Москуе Град Багерхат	1985; Цултурал
Рушевине будистичке Вихаре у Пахарпуру	1985; Цултурал
Сундарбанс	1997; Натурал