УНЕСЦО светска баштина у Белгији

Богато културно насљеђе Белгије утјеловљено је у својој збирци од дванаест УНЕСЦО-вих свјетских споменика у различитим дијеловима земље, који су наведени између 1999. и 2016. године. Од уласка у УНЕСЦО 1946. године, Белгија је настојала сачувати своје културне локалитете расуте широм земље. Ове културне локације одиграле су значајну улогу у постављању Белгије као главне туристичке дестинације у Европи.

Белфриес Оф Белгиум анд Франце

Овај локалитет је УНЕСЦО уврстио на листу светске баштине 1999. године. Звоници су били уобичајена појава у средњовековној северозападној Европи, углавном у Белгији, Јужној Холандији и Француској. Зграде свједоче о просперитету, независности и богатству одређеног града. Звоници су коришћени за постављање градских вијећа, као што су затвори, као торњеви за стражу и као уточиште за благо града. Изграђени су између 11. и 17. века, под различитим архитектонским утицајима као што су готика, римска, барокна и ренесансна. Они су представљали победу у стицању грађанских слобода. Белгија има 33 од 56 звоника у Белгији и Француској. Они се налазе у данашњој Белгији, представљајући средњовековно рођење општинске власти на месту феудалне моћи. Они такође служе за очување културе и представљају европску архитектуру. Ове куле укључују оне које се налазе у Брижу, Монсу, Антверпену, Менену и Генту. Белгијски звоници су врхунске туристичке дестинације у земљи.

Флемисх Бегуинагес

Фламански Бегуинагес су 1998. године уписани у УНЕСЦО. Они су грозд лаичких самостана који су почели да се гљиве са религиозним препородом у западној Европи, почетком 13. века. Били су дом Б, гуинима, који су били религиозне жене које су се одлучиле за другачији начин верског живота од оних које су водиле монахиње. Они су изградили Бегуинагее као затворене заједнице и провели највећи део времена бринући се за болесне, радећи ручно и бавећи се молитвама. То су били мањи градови, заједно са кућама, зеленим површинама, црквама, двориштима и помоћним зградама. Они су комбиновали урбану и руралну архитектуру, а резултат су биле импресивне зграде. Већина њих се осјећала у лошем стању у вријеме анексије Белгије од стране Француске, али оне које су остале симболи су културног наслијеђа и дом су малобројног Бегина. Већина преосталих Бегинагера се налази у Фландрији. Свака потенцијална активност на зградама мора бити одобрена од стране регионалних споменика и администрације. Локације су у власништву различитих странака и то је спречило свеобухватни план управљања за све њих.

Хисториц Бругге

Историјски центар Бруггеа је 2000. године уписао УНЕСЦО као светску баштину. Центар је рангиран као једна од најпопуларнијих дестинација у Белгији. То је насеље које представља различите архитектонске стилове који су пролазили кроз Европу у различитим вековима. Овај стари град има древне грађевине, цркве и музеје на каменим улицама и каналима. Бругге је еволуирао током година да би постао модеран културни и комерцијални центар у Европи. Град је спој средњовековних и савремених утицаја, а одликује га посебно старо готичко здање. Културно наслеђе града пажљиво прати Одјел за очување и управљање баштином, који осигурава да се урбанистичко планирање мијеша у повијесну структуру града.

Ла Гранд-Плаце Оф Брусселс

Овај културни локалитет је 1998. године уврштен на листу свјетске баштине УНЕСЦО-а. Место је изграђено у 13. веку као трговачко тржиште. Трг је један од најљепших тргова на свијету, који одражава и готичке и барокне архитектонске утјецаје. Трг је еволуирао у урбану локацију, заједно са ресторанима и кафићима на позадини средњовјековних вијећница и градске вијећнице. Трг даје увид у културни и друштвени живот какав је био у средњовековној Белгији. Трг је такође дом Националног музеја пивара и несумњиво је значајан играч у белгијском туристичком сектору.

Остале локације УНЕСЦО-ве Свјетске баштине у Белгији и године на које су уврштене су рударске локације Валоније (2012), бриселске градске куће архитекте Виктора Хорте (2000), неолитске кременасте руднике у Спиеннесу (2000), катедрала Нотре Даме Тоурнаи (2000), кућа Плантин-Моретус, комплекс радионица и музеја (2005), Стоцлет Хоусе (2009), Четири лифта на Цанал ду Центру и њиховим окружењима, Ла Лоувиере и Ле Роеулк (Хаинаут) (1998) и Архитектонски рад Ле Цорбусиера (Цхарлес-Едоуард Јеаннерет-Грис) у Маисон Гуиетте (Лес Пеуплиерс) у Антверпену (2016).

Осим тога, на 12 наведених локација постоји још 17 локација на попису и могу бити одобрене у било које вријеме.

УНЕСЦО светска баштина у Белгији

УНЕСЦО-ве светске баштине у Белгији	Година уписа
Белфриес оф Белгиум анд Франце	1999
Флемисх Бегуинагес	1998
Хисториц Бругге	2000
Ла Гранд-Плаце у Бриселу	1998
Рударске локације Валоније	2012
Бриселске градске куће архитекте Вицтор Хорта	2000
Неолитски кременски рудници у Спиеннесу (Монс)	2000
Катедрала Нотре Даме у Турнају	2000
Кућа Плантин-Моретус, радионице и музејски комплекс	2005
Стоцлет Хоусе	2009
Четири лифта у Цанал ду Центре и њиховим окружењима, Ла Лоувиере и Ле Роеулк (Хаинаут)	1998
Архитектонски рад Ле Цорбусиера (Цхарлес-Едоуард Јеаннерет-Грис) у Маисон Гуиетте (Лес Пеуплиерс) у Антверпену	2016