Земље са најнижом стопом трудноће за тинејџере

4. Преглед

Тинејџерска трудноћа је данас важно друштвено питање. Имајући у виду да то може имати велики утицај на физичко и ментално здравље младих мајки, а такође представља повећани ризик од смртности дјеце и социјалне препреке међу њиховим потомцима, креатори политике не могу их занемарити. Владе земаља у развоју такођер су забринуте због социоекономског циклуса сиромаштва и криза везаних за здравствену заштиту. Глобално, тинејџерска трудноћа је дефинисана као стопа наталитета на 1000 тинејџерки. Старост трудне тинејџерке утврђује се када је трудноћа завршена, а специфичнији подаци о трудноћи код тинејџера нису увек доступни у вези са мртвим рођењем, живо рођењем и абортусима. Владе широм свијета подузеле су кораке у рјешавању овог питања, како самостално тако и уз међународну помоћ. Традиционалне културне вредности, приступ здравственој заштити, образовању и социоекономским условима су међу примарним утицајима на стопу трудноће тинејџера.

3. Најниже стопе у Северној и Јужној Кореји

Северна Кореја има најнижу стопу тинејџерских трудноћа на свету са 0.5608 рођених на 1.000 тинејџерки, а следи јужна Јужна Кореја на 1.6584. Швајцарска је трећа са 3.0578, затим Хонг Конг на 3.2662 и Сингапур са 3.8334. Остале земље међу онима које имају најнижу стопу трудноће су Словенија, Холандија, Данска и Јапан. Северна Кореја и Јужна Кореја су на врху листе, јер су тинејџерке у две земље престале да се удају у младим годинама у овим земљама, као и чињеница да се корејски родитељи често одрекну невјенчаних тинејџерских ћерки које су постале импрегниране. Иако у обе земље постоји систем подршке за трудне тинејџере, социјално прихватање таквог стања је готово непостојеће. Из ових разлога, са сигурношћу се може рећи да култура и традиција играју важну улогу у ниским стопама наталитета на Корејском полуострву.

2. Недавни падови у Европи

Студије су показале да је од средине 1990-их до 2011. године стопа трудноће у тинејџерској доби опала у већем дијелу свијета. То може бити због бољег сексуалног образовања и више отворености између тинејџера и родитеља који нуде смјернице. Истраживања су показала да тинејџерска трудноћа и порођај у младом добу могу бити здравствена брига, али и препрека за могућности каснијег живота. Деца мајки тинејџера су такође често изложена повећаном ризику од развојних проблема. Велика Британија је забиљежила пад стопе наталитета код тинејџера у доби од 15-19 година за више од четвртине од 2004. године. Европска унија је такођер забиљежила пад наталитета од 2012. године међу женама у доби од 15 до 19 година. У Европи, Данска има стопу наталитета од 4.4 рођених на 1.000 тинејџерки, док је стопа рађања тинејџера у Словенији и оне у Холандији свака 4, 5. Швајцарска је била знатно нижа, на 3, 4 рођених на 100 000 тинејџерки. Три друге развијене земље у истом периоду које су забележиле пад наталитета су биле Аустралија, са наталитетом међу тинејџерским женама сада на 16, 1, Новом Зеланду на 24, 9, и Сједињеним Државама на 29, 4 на 1.000 жена старости 15-19 година.

1. Потребан свеобухватни приступ

Два фактора који се најчешће повезују са резултантним трудноћама код тинејџера су друштвени утицаји и лоши економски услови. Заједно са тинејџерима који се суочавају са непостојећом државном помоћи за постизање циљева у смањењу ових стопа, проблем је тешко управљати. Неки фактори који би могли помоћи да се смање стопе трудноће тинејџера су бољи приступ услугама планирања породице, сексуалном образовању и приступачнијој контрацепцији. Превентивне мјере, посебно, требају бити укључене као дио програма сексуалног образовања у школама и заједницама. Предложено је да би требало урадити више студија у одређивању процена адолесцентске трудноће уз укључивање владе у специфичне земље према програмским и политичким одговорима. Неке студије о околностима које доводе до тинејџерске трудноће такође се раде како би се пронашла ефикаснија средства путем којих се ублажавају високе стопе инциденције трудноће.