Земље са најтежим сламовима

Сламови се углавном налазе у урбаним срединама у земљама у развоју. Ове резиденције се крећу од градића до запуштених стамбених кућа које су се временом погоршале. Недостатак услуга као што су вода, струја, санитарни објекти и спровођење закона доприносе патетичним животним условима у сиротињским насељима. Статистике које је објавила организација Уједињених нација УН Хабитат тврде да се око 863 милиона људи у земљама у развоју у 2012. налази у сиротињским насељима у урбаним срединама. Подсахарска Африка била је на врху листе са око 61, 7% укупне популације која живи у сиротињским насељима. Међутим, Мекицо Цити победио је с највећим градом у сиротињској четврти на свијету.

Земље са највећом популацијом сиромаштва

На врху листе земаља које имају највећи проценат градског становништва које живи у градским сламовима је Јужни Судан са 96%. Други на листи је Централноафричка Република са 93%. Трећи је Судан са око 92%. Четврта на листи је Чад са 88%. Пета на листи је Сао Томе и Принципе на око 87%. Шеста на листи је Гвинеја Бисао са 82%. Седми на листи је Мозамбик на 80%. Осма на листи је 80% Мауританија. Девети на листи је Мадагаскар са 77%. Десета на листи је Сијера Леоне са око 76%. Једанаеста на листи је Демократска Република Конго са 75%. Дванаести на листи је Хаити са 74%, док Етиопија са 74% је тринаести на листи земаља са највећим бројем становника града који живе у својим сламовима. Четрнаеста на листи је Сомалија са 74%, а на петнаестом месту на листи је Нигер са око 70% градског становништва које живи у његовим градским сламовима.

Како се сламови појаве

Већина сиротињских области широм света се временом развијала као резултат урбане миграције, високе незапослености, сиромаштва и економске стагнације. У афричким земљама, сламови су производ грађанског рата, унутрашње емиграције, сегрегације, непостојеће економије, незапослености и пропалих држава. Афрички слумови су резултат руралних људи који бјеже од много лоших услова у земљи.

Живот у слумовима

Људи који живе у сламовима широм света највише трпе због недостатка основних услуга, ужасних животних услова, високе стопе заразних болести и криминала. Сламови су и плодно тло за све врсте негативних утицаја према младима. Иако се већина сиротињских четврти повезује са сиромашним земљама и непостојећим економијама, сиротињске четврти многих суб-сахарских афричких метропола расле су једнако брзо као и њихове економије.

Цоунтермеасурес

Уједињене нације су изјавиле да је један од њених циљева "градови без слама". Према УН-у, да би постигли овај циљ, владе морају имати добро управљање градом, активно урбанистичко планирање, развој инфраструктуре и јавног становања, смањење сиромаштва и унапређење сиромаштва. Иако су се у прошлости користили за уклањање сламова и измјештање сиротињских четврти како би се елиминирали сиротињске четврти широм свијета, то се показало неучинковитим у рјешавању проблема. Већина становника у сиротињским насељима која су уклоњена или премјештена претрпјела је додатни терет да су далеко од свог радног мјеста и система социјалне подршке.

15 земаља у којима су градски становници највјероватније живјети у сламовима

Ранг	Цоунтри	% урбане популације која живи у сламовима
1	Јужни Судан	96%
2	Централна Афричка Република	93%
3	Судан	92%
4	Цхад	88%
5	Сао Томе и Принципе	87%
6	Гуинеа-Биссау	82%
7	Мозамбик	80%
8	Мауританиа	80%
9	Мадагаскар	77%
10	Сијера Леоне	76%
11	ДР Конго	75%
12	Хаити	74%
13	Етиопија	74%
14	Сомалија	74%
15	Нигер	70%