Број спортова на зимским олимпијским играма од 1924. до 2018. године

Одржане сваке четири године, Зимске олимпијске игре су прво одржане 1924. године у Шамонију у Француској. То је међународно спортско такмичење које инспирише на Олимпијским играма које су се одржавале у старој Грчкој све до 4. века наше ере од 8. века пре нове ере. Олимпијским играма управља Међународни олимпијски комитет (МОК) који је 1894. године основао барун Пјер де Кубертен, а Олимпијска повеља дефинише његова правила и структуру.

Међутим, треба напоменути да када је Олимпијада почела 1894. године, није било Зимских олимпијских игара, већ само Олимпијских игара. Пре првих зимских олимпијских игара 1924. године, одржане су Нордијске игре, које је организовао генерал Виктор Густаф Балцк у Стокхолму, Шведска 1901. године и који су били отворени само за скандинавске нације (Данска, Шведска, Норвешка и Финска). Балцк је покушао да дода клизање и све зимске игре на Олимпијске игре, али је његов захтев одбијен. Године 1908. четири летње зимске игре додане су Љетним олимпијским играма, а 1911. предложено је да се одвојене зимске игре одрже заједно са Љетним играма. Због финансијских ограничења и потребе за заштитом Нордијских игара, захтјев је поново одбијен, али 1916. године, прве зимске олимпијске игре требало је одржати у Берлину, у Њемачкој. Олимпијада се никада није одржала јер се догађај никада није догодио када је избио Први свјетски рат.

Успех за зимске олимпијске шампионе дошао је 1921. године када је МОК одлучио да се на Олимпијади 1924. у Француској одржи „Међународна зимска спортска седмица“ у Шамонију на 11 дана. 1925. године, МОК је наручио посебну зимску конкуренцију. Зимске игре у Шамонију 1924. године постале су прве Зимске олимпијске игре.

Зимске олимпијске игре од 1924. до 2018. године

Прве зимске олимпијске игре одржане у Шамонију у Француској 1924. године састојале су се од шеснаест земаља учесница, а укупно се такмичило 25 спортиста. Одржан од 25. јануара до 5. фебруара привукао је 10.004 гледалаца. Било је укупно 16 спортских догађаја у девет дисциплина (пет спортова). Игре су укључивале боб, цурлинг, хокеј на леду, клизање и нордијско скијање. У овом случају, женама је било дозвољено да учествују само у клизању, а 1936. године алпско скијање је било доступно женама. Можда је главни врхунац такмичења било учешће норвешке 11-годишње Соње Хение која је завршила последње, али је касније постала звезда на Олимпијским играма. Француска је такође постала прва земља домаћин у историји која није освојила медаљу на Олимпијским играма.

Друго и треће издање Зимских олимпијских игара одржано је у Ст. Моритзу, Швајцарска и Лаке Плацид, Нев Иорк, и обојица су се састојала од четрнаест спортских догађаја. Због лошег времена у игри 1928. године, догађај у брзини од 10.000 метара је отказан. Олимпијске игре 1932. године састојале су се од 252 спортиста из седамнаест различитих земаља.

Због несретног избијања Другог светског рата 1939. године, зимске олимпијске игре 1940. и 1944. су отказане. Они су требали бити одржани у Саппору, Јапан и Цортина Д'Ампеззо, Италија. Олимпијада је морала чекати до 1948. године, а опет су одржани у Ст. Моритзу. Ово издање обухватило је укупно 22 спортска догађаја са учесницима из 28 земаља. Јапан и Немачка нису биле позване.

Прве зимске олимпијске игре одржане су 1956. у Кортини Д'Ампецо у Италији и састојале су се од 24 спортска догађаја док је 1968. године у Француској први пут емитовала у боји 35 догађаја. Прве зимске игре које су се одржавале изван Северне Америке или Европе биле су 1972. године, када су се одржале у Сапороу у Јапану и одржале укупно 35 догађаја. Затим је МОК одлучио да зимске игре треба одржати одвојено од летњих игара. Ова одлука је била прва на Играма 1994. у Лиллехаммеру, Норвешка, која се састојала од 61 догађаја.

Жене су први пут учествовале у хокеју на леду 1998. године (Јапан), док су професионални мушкарци били дозвољени у хокеју на леду. Од 2002. па надаље, број догађаја се повећавао са 78 на 102 у ПиеонгЦханг, зимској олимпијади у Јужној Кореји. Игре од 2018. године одржане су од 9. фебруара до 25. фебруара и састојале су се од 92 нације и 2.952 спортиста. 102 догађаја су одиграна на 15 врста спортова. У издању 2018. године, по први пут, оба пола су се такмичила у алпском догађају, а оба пола су се удружила у цурлинг мешовитим паровима. Уведени су велики сновбоардинг и клизање на масовном старту. Од Нигерије, Сингапура, Еквадора, Еритреје, Косова и Малезије се такође очекује да се појаве први пут.

Еволуција зимских олимпијских игара

Зимске игре су се развијале током година са бољом опремом која се производи сваке године. Број игара се стално повећава, а женама се ставља на располагање више игара, а истовремено се мијењају и нека правила и догађаји. Данас су додани узбудљиви и забавни спортови попут сновбоардинга и скелета. Наредне зимске олимпијске игре (КСКСИВ зимске олимпијске игре) одржаће се у Пекингу у Кини, чинећи Пекинг првим градом који ће одржати и летње и зимске игре.

Број спортова на зимским олимпијским играма Од 1924. до 2018. године

Ранг	Игре	Догађаји
1	ПиеонгЦханг 2018	102
2	Соцхи 2014	98
3	Ванцоувер 2010	86
4	Турин 2006	84
5	Салт Лаке Цити 2002	78
6	Нагано 1998	68
7	Лиллехаммер 1994	61
8	Албертвилле 1992	57
9	Цалгари 1988	46
10	Сарајево 1984	39
11	Лаке Плацид 1980	38
12	Иннсбруцк 1976	37. \ т
13	Саппоро 1972	35
14	Гренобле 1968	35
15	Иннсбруцк 1964	34
16	Скуав Валлеи 1960	27
17	Цортина д'Ампеззо 1956	24
18	Осло 1952	22
19	Моритз 1948	22
20	Гармисцх-Партенкирцхен 1936	17
21	Лаке Плацид 1932	14
22	Моритз 1928	14
23	Цхамоник 1924	16